Zemlja

Share

Planeta ZemljaPlaneta Zemlja je jedno zanimljivo mesto za život i, kako je do sada utvrđeno, jedino moguće, s obzirom da samo naša planeta ima vodu u tečnom stanju, što je osnovni preduslov za postojanje života.

Iako na Zemlji provedemo ceo život, sigurno je da mnoge zanimljive stvari o njoj ne znamo ili samo mislimo da znamo. Zašto je Zemlja svakim danom sve lakša? Da li je Mont Everest zaista najviši vrh na svetu? Zemlja ipak nije okrugla, ali ni elipsoidna?

Evo nekih zanimljivosti o Zemlji koje možda niste znali:

  • Zemlji je potrebno 365 celih i jedna četvrtina dana da obiđe oko Sunca. Ova četvrtina je razlog zašto na svake 4 godine imamo 1 dodatni dan (29. februar).
  • Zemlja je možda živa. Postoji teorija (Geja hipoteza) po kojoj planeta Zemlja nije samo mesto gde živa bića mogu da prežive, već je i sama živi organizam, koji ima sposobnost samoregulacije u cilju održavanja života kakav poznajemo.
  • Kada biste se merili na polovima bili biste 0,5 procenata teži nego na ekvatoru, zbog sile gravitacije. Gravitacija nije svuda ista na Zemlji, već zavisi od udaljenosti od Zemljinog jezgra.
  • Iako Mont Everest jeste najviša planina na Zemlji sa svojih 8848 metara nadmorske visine, njen vrh je tek peti po redu po udaljenosti od središta Zemlje. Vrh planine Chimborazo u Ekvadoru je najudaljenija tačka od centra Zemlje, iako se nalazi “svega” 6268 metara iznad nivoa mora. To je zato što je na ekvatoru, gde se ova planina nalazi, Zemlja ispupčena.
  • U davna vremena, Zemlja je imala planetu bliznakinju po imenu Theia. Ona je bila veličine Marsa i zajedno sa Zemljom je putovala oko Sunca. Pre oko 4,5 milijardi godina Theia se sudarila sa Zemljom i od njenih ruševina je formiran Zemljin prirodni satelit – Mesec.
  • Zemlja postepeno usporava. Zbog toga se svakih nekoliko godina danu dodaje 1 sekunda (poslednji put 30. juna 2012.). U vreme kada su dinosaurusi živeli na Zemlji (pre 165 miliona godina), Zemljina rotacija oko svoje ose je trajala oko 23 sata. Ako biste mogli da poživite još toliko, možda biste konačno i dobili taj dodatni sat koji vam je nekada toliko potreban.
  • Uprkos svom nazivu, 71% površine Zemlje je voda (okeani, mora, jezera, reke…), a samo 29% je zapravo zemlja.
  • Zemlja bi bila najsvetlija od svih planeta, kada bi se posmatralo iz svemira. To je zato što se sunčeva svetlost odbija od površine vode, koja na drugim planetama ne postoji.
  • Zemlja je jedina planeta u Sunčevom sistemu koja nije dobila naziv po rimskom božanstvu. Ostalih 7 planeta je dobilo naziv po nekom od rimskih bogova i boginja, što u antičko doba kada su i otkrivene, što kasnije.
  • Zemlja je jedina planeta Sunčevog sistema na kojoj se voda nalazi u sva 3 agregatna stanja: čvrstom (led), tečnom (okeani) i gasovitom (oblaci).
  • 97,2% vode na Zemlji je slana voda, uglavnom iz okeana.
  • Zemlja se stalno kreće vrtoglavom brzinom. Kao prvo, okreće se oko svoje ose brzinom od 460 metara u sekundi. Zatim, okreće se oko Sunca brzinom od oko 30 kilometara u sekundi. Celokupni Solarni sistem – Sunce i sva nebeska tela koja kruže oko njega (Zemlja, Mesec, planete, asteroidi…) – obrće se oko centra naše galaksije brzinom od oko 220 kilometara u sekundi. Konačno, galaksija se kreće ka masovnoj strukturi zvanoj Veliki Atraktor, udaljenoj 150 miliona svetlosnih godina od nas, brzinom od 1000 kilometara u sekundi. Priznajte da vam se od svega ovoga zavrtelo u glavi i pitate se – kako je moguće da mi ništa od ovoga ne osećamo? Za to je zaslužna gravitacija i činjenica da se Zemlja kreće konstantnom brzinom.
  • 99% svog zlata na Zemlji nalazi se u njenom jezgru. Njime bi mogao da se formira omotač debljine pola metra oko čitave planete.
  • Svakog dana Zemlja postane lakša za oko 125000 kg. Zapravo, postoje faktori koji utiču na to da njena masa postane veća, od kojih je najveći 100000 kg meteoroida (fragmenata kosmičke prašine, a nekada i velikih stena), koji svakodnevno dospe u Zemljinu atmosferu. U isto vreme, neki gasovi, kao što su vodonik i helijum, su toliko lagani da napuštaju atmosferu Zemlje, što utiče na to da se njena masa smanjuje. Svake sekunde Zemlja izgubi oko 3 kilograma vodonika.
  • Iako vam je kada pomislite na pustinje možda prva asocijacija pesak, one se ne sastoje samo od njega. Zapravo, 85% pustinja na Zemlji se sastoji od stena i šljunka.
  • Kada ste bili mali možda su vas učili da je Zemlja okrugla, a kasnije tokom školovanja vam objašnjavali kako to baš i nije istina i kako je spljoštena na polovima tj. ima oblik elipsoida. U stvari, istina je da Zemlja ima oblik geoida, nepravilne figure najsličnije krompiru.
  • Zemlja je jedina planeta u Sunčevom sistemu koja je geološki aktivna (barem koliko je do sada poznato), sa zemljotresima i vulkanima koji formiraju reljef, brišu kratere nastale padom meteora i popunjavaju atmosferu ugljen dioksidom.
  • Svi kontinenti na Zemlji, izuzev Antarktika, su širi na severu nego na jugu i niko ne zna zašto je to tako.
  • Središte Zemlje je vrelo kao Sunce, a možda i toplije. Temperatura Zemljinog jezgra je slična temperaturi površine Sunca, oko 5500°C. Jezgro Zemlje je istopljena tečna masa, koja ponekad izbija na površinu kroz vulkanske erupcije.
  • Uprkos svim svojim neravninama, Zemlja je glatkija od kugle za kuglanje.
  • Havaji se svake godine približavaju ka Japanu za 10 cm, usled pomeranja tektonskih ploča, jer se nalaze na različitim tektonskim pločama. Inače, smatra se da će se zbog konstantnog pomeranja tektonskih ploča za 25 miliona godina na Zemlji formirati superkontinent.
Zanimljivosti