Ivo Andrić

Facebook

Ivo AndricCitati poznatog pisca i nobelovca o ljubavi, životu, sreći, ljudima, uspehu, strahu, ženama…

Ivo Andrić – citati o ljubavi

Čovek koji ne voli nije sposoban osetiti veličinu tuđe ljubavi, ni snagu ljubomore, ni opasnost koja se u njoj krije.

Ljubav, kad je iskrena i duboka, lako prašta i zaboravlja.

Velika, prava ljubav pokazaće svoju snagu samo onda ako uspe da od dvoje ljubavnika, slabih ljudi, načini stvorenja koja se ne boje ni promena, ni nesreća, ni rastanaka, ni bolesti, ni života ni smrti.

Ono što je najlepše na iskrenoj i dubokoj ljubavi, na kojoj je sve lepo, to je da u odnosu prema onome koga volimo nijedna naša mana ne dolazi do izraza. Mnogo šta što je zlo u nama iščezava, a ono sto je dobro ustostruči se.

Ivo Andrić – citati o životu

Tako je ljudski život udešen da uz svaki gram dobra idu dva grama zla, da na ovoj zemlji ne može biti dobrote bez mržnje ni veličine bez zavisti, kao što nema ni najmanjeg predmeta bez senke.

Ko je duga veka, taj nadživi sve, pa i svoje zasluge.

Mi i ne znamo kolike snage i kakve sve mogućnosti krije u sebi svako živo stvorenje. I ne slutimo šta sve umemo. Budemo i prođemo, a ne saznamo šta smo sve mogli biti i učiniti. To se otkriva samo u velikim i izuzetnim trenucima kao što su ovi u kojima Aska igra igru za svoj već izgubljeni život.

Život bez radosti, pokreta i novine i nije život nego golo postojanje, robovanje životu.

Kroz život treba prolaziti sa osmehom stjuardese koja zna da sa avionom nešto nije u redu.

Mnogi imaju neki nesvršen račun sa životom, ali pri tom život je uvek njihov dužnik.

Kad jedno određeno stanje počne da vas muči, da postaje neizdržljivo, nemojte stajati u mestu, jer bolje neće biti, još manje pomišljajte na bežanje natrag, jer se od toga pobeći ne može. Da biste se spasli, idite napred, terajte do vrhunca, do apsurda. Idite do kraja dok ne dotaknete dno, dok vam se ne ogadi. U tome je lek. Preterati, znači isplivati na površinu, osloboditi se. To važi za sve: za rad, za nerad, za poročne navike kojih se stidite a kojima robujete, za život čula, za muku duha.

Toliko je bilo stvari u životu kojih smo se bojali. A nije trebalo. Trebalo je živeti.

Rat, i najduži, samo protrese pitanja zbog kojih se zaratilo, a njihovo rešenje ostavlja vremenima koja nastupaju posle sklapanja mira.

Tok događaja u životu ne zavisi od nas, nikako ili vrlo malo, ali način na koje ćemo te događaje podneti, u dobroj meri zavisi od nas.

Život nam vraća samo ono što mi drugima dajemo.

Gubiti je strašno samo tako dugo dok se ne izgubi sve, jer gubiti malo donosi žalost i suze, i dok god možemo na preostalom meriti veličinu izgubljenog teško nam je, ali kada jednom izgubimo sve onda osetimo lakoću za koju nemamo imena, jer to je lakoća prevelikog bola.

Rana koja se krije, sporo i teško zarasta.

Za život treba mnogo napora i za svaki napor nesrazmerno mnogo hrabrosti.

Smisao i dostojanstvo puta postoje samo utoliko ukoliko umemo da ih nađemo sami u sebi.

Da je ćutanje snaga, a govorenje slabost, vidi se po tome što starci i deca vole pričati.

Ivo Andrić – citati o sreći

Čudno je kako je malo potrebno da budemo srećni, i još čudnije: kako nam često baš to malo nedostaje!

Što ne boli – to nije život, što ne prolazi – to nije sreća.

Budite radosni kad god vam se za to pruža mogućnost, i kad god za to nalazite snage u sebi, jer trenuci čiste radosti vrede i znače više nego čitavi dani i meseci našeg života provedeni u mutnoj igri naših sitnih i krupnih strasti i prohteva. A minut čiste radosti ostaje u nama zauvek, kao sjaj koji ništa ne može zamračiti.

Dok god ima mraka, ima i svanuća!

Ništa ljude ne vezuje tako kao zajednički i srećno preživljena nesreća.

Mladost je srećno doba u kome čovek počinje verovati u sebe, a još nije prestao verovati drugima.

Čovek je nezadovoljan i nesrećan što se bar dvaput u jednom danu ne dešava čudo.

Ivo Andrić – citati o prijateljstvu

Ko prijatelja tumači i analizira, taj ga ne voli.

Čim možemo nekom čoveku da kažemo jasno i otvoreno da nas je uvredio i da navedemo posve određeno čime je to i kada učinio, to znači da smo mu uvredu oprostili ili smo spremni da to učinimo. Muka je dok uvredu nosimo ćutke u sebi.

Onaj ko je moj prijatelj, taj mi ne postavlja pitanja. Onom kome sam prijatelj, ja i nepitan kazujem ono što želi da zna.

Ivo Andrić – citati o ljudima

Čoveka ćete najbolje upoznati ako ga promatrate kako se ponaša kad se nešto deli besplatno.

Ivo Andric - Spomenik u Beogradu

Ivo Andrić – Spomenik u Beogradu

Oduvek je i svuda tako, da se sitni i bezimeni ljudi penju na leševe onih koji su oboreni u međusobnoj borbi velikih.

Ćutanje je teško samo onima koji ne misle.

– Ne treba se bojati ljudi.
– Pa ja se i ne bojim ljudi, nego onog što je neljudsko u njima.

Ljudi male pameti retko se boje da ne budu dosadni.

Zloba i dobrota jednog naroda su produkt prilika u kojima on živi i razvija se.

Nisu svi ljudi tako rđavi kao što to rđav čovek misli.

Čuvajte se ugroženih ljudi i ljudi koji misle da su ugroženi. Oni osećaju potrebu da se štite i brane, i zbog toga često i neočekivano i podmuklo napadaju.

Razgovora i saveta ima uvek, osim onda kad nam je to najpotrebnije.

Ljudi koji sami ne rade i ne preduzimaju ništa u životu lako gube strpljenje i padaju u pogreške kad sude o tuđem radu.

I vrline jednog čoveka mi primamo i cenimo potpuno samo ako nam se ukazuju u obliku koji odgovara našim shvatanjima i okolnostima.

Ko čini dobro, od njega se jos više dobra očekuje.

Nije najveća budala onaj koji ne ume da čita, nego onaj koji misli da je sve ono što pročita istina.

Onaj koji ne iznosi nežni cvet svoje duše na vetrove iskušenja, pa ma ga i cela spasio i preneo do kraja, tome je kao da ga nikad nije ni imao.

Mir i spokojstvo, jedina su dobra i najveće dostojanstvo skromnih i bezimenih ljudi.

Ivo Andrić – citati o ženama

Žena stoji, kao kapija, na izlazu kao i na ulazu ovoga sveta.

Ukusno skrojenim i vešto upotrebljenim naborima svoje haljine, žena je osvojila više muških srdaca nego svojom razgolićenošću i svojim slobodnim ponašanjem. To često zaboravljaju
i žene same i njihovi krojači.

Svaka žena ima svoju unapred određenu dozu suza koju mora u toku svog života
da isplače.

U ovom društvu podjednako patimo svi, i žene i muškarci, samo su uloge podeljene, i to otprilike ovako: Kad mi patimo zbog žena to je gotovo redovno zbog toga što žene nisu onakve kakve bismo želeli da budu. Kad žene pate zbog nas, to je uvek stoga što smo mi ovakvi kakvi jesmo.

Žena se zamori da bude čoveku prijatelj.

Ivo Andrić – citati o smrti

Svi smo mi mrtvi, samo se redom sahranjujemo.

Niko nas ne vuče ka grobu, nego nas s leđa guraju.

Svi mi umiremo jednom, a veliki ljudi po dva puta: jednom kada ih nestane sa zemlje, a drugi put kada propadne njihova zadužbina.

Da starimo, da umiremo, to smo oduvek znali, iako smo se sporo navikavali na tu misao i teško mirili sa njom. Ali sa godinama, evo se javljaju u nama, i to pre smrti i pre samog starenja, nove misli sa kojima se čovek ne može da pomiri i koje nas guraju u starost pre vremena i u pravu smrt pre umiranja. To je: jasno i neumoljivo saznanje da u onom što je plodno, radosno i napredno u svetu mi sve manje i sve ređe učestvujemo, da je sve više zanosa koje ne osećamo i podviga u kojima nemamo udela, da u stvari, za nas svet vene i umire pred našim očima, a mi, još živi ali izvan života, posmatramo ga nemoćni, bez reči i pokreta.

Ivo Andrić – citati o strahu

Kad bi ljudi znali koliko malo pameti upravlja svetom, umrli bi od straha.

Slabe i plašljive ljude strah nagoni da rade upravo ono čega se najviše boje.

Između bojazni da će se nešto desiti i nade da možda ipak neće, ima više prostora nego što se misli. Na tom uskom, tvrdom, golom i mračnom prostoru provode mnogi od nas svoj vek.

Od straha su ljudi zli, podli i surovi, ali od straha mogu biti i darežljivi, pa čak i dobri.

Što je više pazio šta će uraditi, sve se teže rešavao da uopšte nešto uradi, i sve je manje i radio.

Ivo Andrić – citati o uspehu i bogatstvu

Uspeh je ono što čoveku vrat lomi.

Dođu, tako, vremena, kada pamet zaćuti, budala progovori, a fukara se obogati!

Šta vredi imati mnogo i biti nešto, kad čovek ne može da se oslobodi straha od sirotinje, ni niskosti u mislima, ni grubosti u rečima, ni nesigurnosti u postupcima, kad gorka i neumitna a nevidljiva beda prati čoveka u stopu, a taj lepši, bolji i mirniji život izmiče se kao varljivo priviđenje.

Mnogi postignu ono što su hteli, a izgube sebe.

Prevariti se u jednoj velikoj nadi nije sramota. Sama činjenica da je takva nada mogla da postoji vredi toliko da nije suviše skupo plaćena jednim razočaranjem, pa ma kako teško ono bilo.

Ljudi vole razgovore o padu i poniženju onih koji se suviše visoko uzdignu i polete.

Bolest je sirotinjska sudbina, ali i bogataška kazna.

  • ksenija

    sjajan je Ivo,jedan jedini jedinstveni

  • Vukaka

    Biti covek, rodjen bez svog znanja i bez svoje volje, bacen u okean postojanja. Morati plivati. Postojati. Nositi identitet. Izdrzati atmosferski pritisak svega oko sebe, sve sudare, nepredvidljive i nepredvidjene postupke svoje i tudje, koji ponajcesce nisu po meri nasih snaga. A povrh svega, treba jos izdrzati svoju misao o svemu tome, ukratko, BITI COVEK.

  • ivana

    Kao jedinoj pravoj, vecnoj knjizevnoj ljubavi, uvek se vracam Andricu. Svi veliki umetnici, a mnogo ih je, svoja su dela stvorili sopstvenom krvlju. Tako i Ivo. Ali, u cemu se krije njegova tajna? Mozda u tome sto koritom njegovog stvaralastva tece i nasa, gusta, balkanska, krv.Mozda u tome sto je on i svojim zivotom potvrdio slabost i snagu o kojima je pisao. Mozda….